Evropska komisija planira zadržati svoju zvaničnu poziciju o zabrani novih istraživanja i eksploatacije nafte i plina na Arktiku. Ova odluka će biti dio revidirane strategije za Arktik, koju Brisel treba predstaviti 20. oktobra. To se dešava uprkos snažnom pritisku Norveške da se spomenuta zabrana ukine.
Revidirana strategija EU-a, zasnovana na dokumentu iz 2021. godine, dolazi u vrijeme kada Arktik dobija sve veći strateški značaj za evropske odbrambene i klimatske ciljeve. Glasnogovornik Komisije potvrdio je da će pristup moratoriju ostati nepromijenjen. Istakao je da politike EU-a imaju za cilj borbu protiv klimatskih promjena i degradacije okoliša, kao i podršku održivom ekonomskom razvoju.
Za Evropsku komisiju, pokretanje novih projekata eksploatacije fosilnih goriva na Arktiku nije u skladu s klimatskim ciljevima Unije. Odluka o zadržavanju moratorija potvrđuje dosljednost Brisela, čak i pored poziva Međunarodne energetske agencije na preispitivanje i pritisaka Norveške. Norveška je ključni energetski dobavljač i saveznik EU-a, posebno u kontekstu aktuelnih energetskih izazova.
Njemačka, Švedska i Finska su još 2021. godine podržale stav Komisije da nova nalazišta nafte i plina trebaju ostati neiskorištena. Danska se suočava s izazovom usklađivanja zelenih ciljeva EU-a s ograničenim mogućnostima nametanja istih Grenlandu, svojoj autonomnoj teritoriji bogatoj mineralnim resursima. Iako je Komisija prvobitno predložila multilateralnu pravnu obavezu, konačna strategija ostaje na nivou neobavezujuće političke obaveze.
Norveška istraživanje plina na Arktiku vidi kao osiguranje za Evropsku uniju u periodu rasta cijena energije. Norveški ministar energetike Terje Aasland nedavno je izjavio da nastavak aktivnosti u Barencovom moru služi interesima i Norveške i Evrope, navodeći poremećaje na globalnim energetskim tržištima. Aasland je također poručio da će Norveška nastaviti s bušenjem na Arktiku bez obzira na stav Evropske unije.
Pitanje je posebno osjetljivo za Brisel jer je Norveška čvrsto integrirana u evropsku arhitekturu energetske sigurnosti. Nedavni poremećaji u isporukama pokazali su ranjivost Evrope. Nakon smanjenja isporuka ruskog plina, Norveška je postala najveći dobavljač ukapljenog prirodnog plina (LNG) za EU. Od januara do juna ove godine, Norveška je činila 54,4 posto ukupnog uvoza EU-a, što je porast u odnosu na 52,1 posto u istom periodu ranije.
