Najnovije procjene Međunarodnog monetarnog fonda, koje predviđaju privredni rast od svega dva procenta, inflaciju na nivou od 5,4 posto, te budžetski deficit od četiri posto BDP-a, predstavljaju alarmantne pokazatelje za Bosnu i Hercegovinu. Profesorica sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Amila Pilav-Velić naglašava da je riječ o znatno kompleksnijem izazovu od samog usporavanja privrede. Prema njenim riječima, na naplatu dolaze dugogodišnje strukturne manjkavosti domaćeg ekonomskog sistema, dok mogućnosti za njihovo saniranje postaju sve ograničenije.
Ona upozorava da su podaci MMF-a posebno zabrinjavajući kada se uzmu u obzir sve veći operativni troškovi poslovanja, pad industrijske proizvodnje i smanjenje konkurentnosti privrede. Veliki nedostatak predstavlja oslanjanje ekonomske dinamike primarno na potrošnju, dok ključne investicije i produktivnost u produktivnim granama izostaju. Pilav-Velić napominje da rast plata i potrošnje države nudi samo privremene rezultate, te da bez rasta produktivnosti takav ekonomski koncept na duge staze ne može opstati.
Također, profesorica ukazuje da rast cijena direktno nagriza kupovnu moć građana, zbog čega veće nominalne plate ne donose stvarni boljitak životnog standarda. U tom kontekstu, ključno pitanje nije sam nivo javnog duga, već ekonomska korist koja se njime ostvaruje. Pilav-Velić pravi jasnu razliku između zaduživanja koje se troši na tekuće potrebe i onog usmjerenog u infrastrukturu, tehnologiju i produktivnost, upozoravajući da zaduženja bez razvojne komponente ostaju na teret budućim generacijama, zbog čega fiskalna stabilizacija mora pratiti i kvalitet javnih izdvajanja.
